Стефани Вуксанова
1. Вовед
Во денешниот свет, напредокот во науката, технологијата, инженерството и математиката (СТЕМ) претставува главен двигател за решавање на некои од најгорливите глобални предизвици – од климатски промени и транзиција кон одржлива енергија, до дигитална трансформација и подобрување на глобалното здравје. Иако жените сочинуваат речиси половина од светската популација, нивното учество во СТЕМ секторот останува значително помало, со помалку од една третина од работните места (UNESCO, 2024). Особено загрижувачка е нивната ниска застапеност во домени како што се компјутерските науки (19% во САД) и машинското инженерство (15% во ЕУ-27).
Родовата еднаквост подразбира еднаков пристап до права, можности и ресурси за сите, без оглед на полот. Во контекст на СТЕМ, тоа значи еднаков пристап до квалитетно образование, финансирање на истражувања, кариерен развој и лидерски позиции. Истражувањата покажуваат дека разновидните тимови не само што креативно решаваат проблеми, туку и генерираат повисоки приходи и создаваат инклузивни иновации (McKinsey, 2023). Следствено, прашањето за родова еднаквост не е само морално, туку и економско и иновациско прашање.
P a g e 3 | 12
2. Историски развој на учеството на жените во СТЕМ
2.1 Антички и средновековни пионерки
Историјата на жените во СТЕМ започнува уште во античкиот свет со Хипатија од Александрија (370–415 н.е.), првата позната жена математичарка и астрономка. Таа предавала во познатиот Музеон во Александрија, привлекувајќи студенти од целиот Медитеран. Нејзиното трагично убиство стана симбол на општествениот отпор кон образовани жени.
Во Златниот исламски век, Фатима ал-Фихри (859 н.е.) го основала Универзитетот Карауијин – денес признaт како најстар активен универзитет во светот. Во средновековна Европа, Тротула од Салерно напишала влијателно дело за женското здравје, но нејзиното авторство често било прикривано или препишувано на мажи.
2.2 Научна револуција и индустриски период
Со развојот на печатарството и научните академии, можностите за жените останале ограничени. Еми Нетер (1882–1935) направила револуција во алгебарската топологија, но долго време предавала без официјален ангажман, користејќи ги имињата на машки колеги.
Во САД, Henrietta Leavitt (1868–1921), како дел од тимот на „компјутери“ во опсерваторијата Харвард, открила клучна релација помеѓу периодот и сјајот на Цефеидите, поставувајќи темели за мерење на космичките растојанија. Нажалост, признанието пристигнало постхумно.
2.3 XX век: Скриени фигури и законодавни поместувања
Во 1930-тите години, НАСА (тогаш NACA) започнала да вработува жени како „human computers“, чии пресметки биле од витално значење за успехот на вселенската програма „Меркур“.
Со донесувањето на Title IX (1972) во САД, кој забранува дискриминација по пол во образованието, бројот на жени во инженерството се зголемил од 1% во 1970 година на 22% во 2020 година.
P a g e 4 | 12
Во Европа, првата директива за еднаква плата донесена во 1975 година отвори пат за поголема вклученост на жените во истражувањата и развојот.
2.4 XXI век: Дигиталната ера и стаклениот таван
И покрај напредокот на законодавството, жените сè уште се соочуваат со стереотипи дека се „недоволно технички“. Алгоритмите за вработување, како во случајот со скандалот на Amazon AI Hiring (2018), понекогаш ги реплицираат постоечките родови пристрасности.
Истражување на PwC (2022) покажа дека 78% од девојчињата не можат да именуваат ниту еден женски модел во областа на технологијата, што дополнително го отежнува нивниот влез во СТЕМ кариерите.
3. Современа статистичка слика
3.1 Глобални индикатори
На глобално ниво, жените сочинуваат приближно 33% од сите истражувачи, според UNESCO Science Report (2024). Меѓу регионите, Азија има најниска застапеност на жени во науката – само 18%, додека Латинска Америка бележи највисока со 45%.
Иако жените прават значаен дел од научната заедница, нивниот удел кај иновациите е далеку помал: само 28% од патентите вклучуваат барем една жена како ко-инвенторка.
3.2 Европска Унија
Според податоците на Eurostat (2023), 41% од сите докторски дипломи во научните дисциплини во ЕУ ги стекнуваат жени. Сепак, само 27% продолжуваат на постдокторски позиции, што укажува на значителен пад во академската кариера.
Во приватниот сектор за истражување и развој, родовата разлика во платите изнесува 17%, што дополнително ја обесхрабрува женската застапеност во оваа сфера.
3.3 Соединети Американски Држави
P a g e 5 | 12
Според NSF SEI (2024), жените сочинуваат 34% од научниците и инженерите во САД. Но, кога се анализираат по специјалности, само 19% од стручњаците во компјутерските науки и 15% од инженерите по машинство се жени.
Исто така, постои разлика во платите – жените инженери заработуваат околу 15% помалку од мажите со исто искуство и квалификации.
3.4 Северна Македонија
Во Северна Македонија, според Државниот завод за статистика (2023), жените сочинуваат 52% од вкупниот број дипломирани студенти. Но, нивниот удел на техничките факултети е многу помал: само 21%.
На пример, на Факултетот за електротехника и информациски технологии (ФЕИТ), жените претставуваат 18% од студентите, а на Машинскиот факултет само 12%.
Дополнително, од 1 218 проекти финансирани од Фондот за иновации и технолошки развој (ФИТР) во периодот 2015–2024 година, само 14% биле предводени од жени.
4. Бариери и механизми на исклучување
4.1 Културни стереотипи
Бројни истражувања докажуваат дека културните стереотипи значително влијаат врз учеството на жените во СТЕМ. Експериментите на Steele и Aronson (1995) покажаа дека кога жените се потсетуваат на предрасудите дека „жените се послаби во математика“, нивниот учинок на тестови забележително опаѓа.
Во македонски контекст, содржинска анализа на учебниците за основно образование (МОН, 2022) покажа дека само 3% од научниците прикажани во илустрациите се жени – дополнително репродуцирајќи ги старите стереотипи уште во рана возраст.
4.2 Институционални фактори
Жените имаат ограничен пристап до социјален капитал во науката. Според Elsevier (2022), жените во раните фази од нивната научна кариера имаат 21% помалку цитати од нивните машки колеги, што влијае на нивниот академски напредок.
P a g e 6 | 12
Сексуалното вознемирување е сериозен проблем: студија на Clancy и соработници (2018) покажа дека 64% од жените-докторанти кои учествувале во полеви истражувања изјавиле дека биле изложени на несоодветни коментари.
Кариерата на жените често се прекинува поради породилно отсуство, кое во просек трае од 6 до 12 месеци. Меѓутоа, академските системи базирани на принципот „објави или исчезни“ (publish-or-perish) ретко прават прилагодување за овие паузи, што резултира со продуктивносна казна за жените.
4.3 Индивидуални фактори
Импостерскиот синдром е честа појава меѓу жените во СТЕМ. Истражување на KPMG (2021) откри дека 62% од жените во технологијата чувствуваат дека „не заслужуваат“ промоција, дури и кога нивниот учинок е докажан.
Покрај тоа, феноменот на „double-bind“ ја отежнува лидерската позиција на жените: кога настапуваат асертивно, често се перцепираат како „несимпатични“, а кога се колаборативни, како „слаби“.
4.4 Економски импликации
Затворањето на родовиот јаз има огромен економски потенцијал. Според анализа на McKinsey (2023), постигнување на родова рамноправност во СТЕМ секторот до 2030 година може да резултира со дополнителен раст на БДП на ЕУ од 0,8% годишно.
Исто така, PwC (2022) проценува дека Велика Британија би можела да добие дополнителни 9 милијарди фунти ако го израмни половото учество во технолошкиот сектор.
5. Интерсекционалност – вкрстување на родот и другите идентитети 5.1 Концепт
Терминот интерсекционалност го воведе правничката Кимберли Креншо (1989) за да опише како различни форми на дискриминација – на пример, расна, полова и класна – можат да се преплетат и создадат уникатни бариери за поединци. За жените од маргинализирани заедници, како што се црните, латиноамериканските или
P a g e 7 | 12
домородните жени, патот во СТЕМ не е попречен само од сексизмот, туку и од расизмот.
5.2 Статистика
Истражувањето на Funk & Parker (2022) покажува дека:
• Црните жени сочинуваат само 2% од СТЕМ работната сила.
P a g e 8 | 12
• Латиноамериканките – 2,3%.
• Домородните жени – помалку од 0,5%.
Овие бројки јасно укажуваат на огромен недостиг на разновидност во СТЕМ секторот. 5.3 Квалитативни практики на исклучување
Жените од маргинализирани заедници се соочуваат со суптилни, но штетни форми на дискриминација како микроагресии – на пример, фрази како „О, ти навистина си инженер?“ испраќаат пораки на сомнеж во нивните способности.
Дополнително, токенизмот – кога единствена жена од боја се претставува како „глас на целата група“ – ја зголемува психолошката тежина и чувството на изолација.
5.4 Психолошки и здравствени последици
Постојаната изложеност на микроагресии и системски пристрасности има сериозни здравствени последици. McGee (2020) утврди дека ваквото искуство е поврзано со повисоки нивоа на кортизол (стрес-хормон) и поголем ризик од burnout (професионално прегорување).
6. Успешни интервенции и добри практики
6.1 Законодавни рамки
Неколку иницијативи на меѓународно ниво ја демонстрираат ефикасноста на стратегиски пристап кон родова еднаквост:
• EU Gender Equality Strategy 2025 постави амбициозна цел за 50:50 родова застапеност во сите програми под рамката на Horizon Europe.
• US CHIPS & Science Act (2022) одвои 280 милијарди долари за научни инвестиции, со јасни барања за инклузивни планови за човечки ресурси.
6.2 Институционални програми
Позитивни промени се постигнати и преку програми на универзитети и организации:
P a g e 9 | 12
• Athena SWAN (Велика Британија): Поврзување на финансирањето со постигнувањата на универзитетите во родова еднаквост резултираше со 60% зголемување на бројот на жени професори за една деценија.
• NAVIGATE Project (ЕУ): Обуки за елиминирање на пристрасностите намалија микроагресиите за 28% во партнерските институции.
• Million Girls Moonshot (САД): Комбинирање на менторство и практични проекти доведе до тоа 92% од учесничките да се запишат на СТЕМ факултети.
6.3 Корпоративни политики
Некои компании направија исклучителни напори да го намалат родовиот јаз:
• Salesforce инвестираше 22 милиони долари од 2016 до 2023 година за корекција на родовиот јаз во платите, постигнувајќи 0% разлика до 2023 година. • IKEA Industry (Шведска) постигна 50% застапеност на жени во производствената роботика преку воведување флексибилни работни смени и субвенционирање на детска грижа.
6.4 Ефект на модели и наративи
Моќта на наративите е исто така важна. Филмот “Hidden Figures” (2016), кој ја раскажува приказната за афроамериканските математичарки во НАСА, резултираше со двојно зголемување на пребарувањата за „Women in STEM“ на Google во следните шест месеци.
7. Заклучок
Родовата еднаквост во СТЕМ не е само прашање на социјална правда; таа е основа за економски напредок, инклузивни иновации и одржлив развој. Историското исклучување на жените од научните дисциплини не само што ја ограничило нивната лична реализација, туку и го забавило колективниот научен прогрес.
Современите истражувања недвосмислено покажуваат дека разновидноста во СТЕМ води кон покреативни решенија, подобри бизнис резултати и посилни општества. Сепак, бариерите остануваат многуслојни – од културните стереотипи и
P a g e 10 | 12
институционалната пристрасност, до индивидуалните психолошки предизвици како импостерскиот синдром.
За да се постигне вистинска промена, потребна е координирана акција на повеќе нивоа: законодавство што активно ја промовира еднаквоста, образовни политики што ја разбиваат дискриминацијата од најрана возраст, корпоративни практики што наградуваат инклузивноста, и културна трансформација што го слави потенцијалот на сите луѓе, без разлика на полот.
Република Северна Македонија има историска можност брзо да го усвои моделот на инклузивна СТЕМ економија преку конкретни, таргетирани програми и транспарентни механизми за мониторинг. Препораките изложени во оваа семинарска работа се реалистични, мерливи и применливи. Нивната имплементација може да создаде иднина каде младите девојки ќе гледаат СТЕМ кариерите како природен избор, а не како исклучок.
Создавањето на генерација на македонски научнички, иноваторки и инженерки е инвестиција што ќе донесе корист за целото општество.
8. Литература
1. UNESCO. (2024). UNESCO science report: The race against time for smarter development. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. 2. National Science Board. (2024). Science & engineering indicators 2024: The state of U.S. science and engineering. National Science Foundation.
3. Eurostat. (2023). Women in science and engineering: Statistics explained. Publications Office of the European Union.
4. Hurjak, A. (2023). Shattering the glass flask: A women’s battle against sexism in STEM. Illinois Wesleyan University.
5. Hoskins, A. (2023). Sexism and racism in STEM: A bleak history and a bright future (Senior honors thesis). Eastern Michigan University.
6. Williams, J. C. (2015). The five biases pushing women out of STEM. Harvard Business Review, 93(9), 62–71.
7. Crenshaw, K. W. (1989). Demarginalizing the intersection of race and sex. University of Chicago Legal Forum, 1989(1), 139–167.
P a g e 11 | 12
8. McKinsey Global Institute. (2023). The power of parity: Advancing women’s equality in tech and engineering.
9. Elsevier. (2022). The researcher journey through a gender lens: A global examination of research participation, career progression and perceptions.
10. Steele, C. M., & Aronson, J. (1995). Stereotype threat and the intellectual test performance of African Americans. Journal of Personality and Social Psychology, 69(5), 797–811.
11. Clance, P. R., & Imes, S. A. (1978). The impostor phenomenon in high achieving women: Dynamics and therapeutic intervention. Psychotherapy: Theory, Research & Practice, 15(3), 241–247.
12. Van der Lee, R., & Ellemers, N. (2015). Gender contributes to personal research funding success in The Netherlands. Proceedings of the National Academy of Sciences, 112(40), 12349–12353. https://doi.org/10.1073/pnas.1510159112
13. PwC. (2022). Women in tech: Time to close the gender gap. PricewaterhouseCoopers UK.
14. Equality Challenge Unit. (2023). Athena SWAN Charter: Handbook & awards statistics 2023.
15. University of Arizona NAVIGATE Consortium. (2022). Final evaluation report of the NAVIGATE anti-bias intervention.
16. National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine. (2020). Promising practices for addressing the underrepresentation of women in science, engineering, and medicine. National Academies Press.
17. McGee, E. O. (2020). Interrogating structural racism in STEM higher education. Educational Researcher, 49(9), 633–644. https://doi.org/10.3102/0013189X20972718 18. Funk, C., & Parker, K. (2022). Women and men in STEM: 2021 update. Pew Research Center.
19. World Economic Forum. (2023). Global gender gap report 2023. 20. Shetterly, M. L. (2016). Hidden figures: The American dream and the untold story of the Black women mathematicians who helped win the space race. William Morrow.
P a g e 12 | 12